СРЕДЊЕ ОБРАЗОВАЊЕ И ВАСПИТАЊЕ

Медији послују у контексту у којем се преплићу утицаји правних, економских, политичких и културних фактора. Зато је важно да разумемо одакле долазе медијски садржаји који нас информишу, забављају и образују, какво може бити њихово значење и какав утицај могу извршити на кориснике.

Образовање о медијима и за медије (медијско образовање) подразумева систем у којем се стичу знања неопходна за разумевање феномена медија, начина њиховог функционисања и коришћења. Медијско образовање развија код ученика одговарајући однос према медијима, омогућавајући им развој компетенције за медијску писменост, најзначајнију за активно учешће у медијацентричном друштву 21. века.

Кључне специфичне карактеристике дигиталних медија и дигиталних канала и/или платформи су: интерактивност, хипертекстуалност, конвергенција и умрежавање. Осим већег броја уређаја, канала и платформи за коришћење и приступање медијском садржају, дигитализација је довела и до повећања количине и врсте медијског садржаја, а нама као публици донела и могућности располагања садржајем односно управљањем временом и местом када ћемо поједини садржај користити.

Пуна примена медијских закона има за циљ постојање и очување медијског плурализма као значајне тековине демократског друштва, које тежи ка богатом и уређеном медијском тржишту.

Подаци о нама, било да су приватни или јавно доступни, саставни су део наше личности, а њихова заштита је део заштите нашег права да слободно одлучујемо о свом животу. У те слободе спада и одлука шта ћемо и коме ћемо рећи нешто о себи, као и право да знамо и ограничимо шта неко може да уради са информацијама које зна о нама. О нама се подаци прикупљају на многим местима, неких смо свесни, неких не.

Идеал ка којем се тежи је да запослени у медијима поштују етички кодекс који забрањује било какав вид дискриминације, на основу: пола, расе, националне припадности, животног доба, физичких способности, брачног статуса и сл. Пошто су медији истовремено и простор за јавну дебату, веома је важно да друштво омогући доступност медија за дискусије и информације, без надзора и утицаја власти, политичких странака или било које друге друштвене групе.

Оглашавање подразумева размену између медијске компаније и агенције или произвођача. У питању је плаћање за простор и време у одабраном медију како би се привукла пажња и створио позитиван утисак о одређеном производу, сервису или услузи.

Када говоримо о субверзивном оглашавању, говоримо о оглашавању које је уперено против комерцијалних брендова или политичких порука које окупирају нашу пажњу и свест, против свих облика диктатуре над нама као слободним појединцима и грађанима и против свих облика усмеравања наше пажње и одлука у корист корпорација или политике.

Стереотипи и предрасуде се, у свакодневној и медијској комуникацији, најчешће употребљавају како би се родна, национална, класна, професионална, сексуална или било која друга друштвена и мањинска група описала редуктивно, само једном карактеристиком или вредношћу. Тиме се читав скуп комплексних особина и карактеристика те групе своди, редукује, на сужен избор, најчешће негативних квалификација.

Адолесценција је процес који започиње спољашњим променама тела адолесцента, а наставља се променама многих аспеката његовог унутрашњег света и корелације са околином. Перцепција сопственог измењеног тела носи потенцијал за покретање многих интрапсихичких конфликата, јер адолесценти представу о себи превасходно граде на основу слике коју имају о сопственом телу. Каква ће та слика бити, у великој мери зависи од представљене слике тела у медијима чије садржаје адолесценти конзумирају.

Електронско насиље или сајбер-малтретирање (енгл. cyberbullying) представља коришћење интернета и комуникационо-информационих технологија за намерно наношење штете другима. Најчешће подразумева читав низ насилних поступака који се понављају, чији је циљ да се друга особа повреди, понизи и осрамоти – омаловажавајуће и претеће поруке, објаве текстова, фотографија или снимака на друштвеним мрежама, узнемирујуће имејлове.

Разумевање медија омогућава да разумемо свет у којем живимо. Разумевање медијских потреба адолесцената обезбеђује сагледавање правца будућег развоја медија и медијатизације друштва.

Са пунолетством адолесценти остварују и политичко грађанско право учешћа на изборима, што додатно повећава значај подстицања критичког мишљења у адолесценцији, неопходног за компетентну партиципацију у процедурама демократског политичког одлучивања. Спремност адолесцената да критички мисле, предуслов је за њихово активно учешће у грађанском друштву.

Креирање сопственог медијског садржаја омогућава ученицима да критички сагледавају медијске садржаје и развијају сопствену креативност.

Дигиталне и мобилне технологије редефинишу и проширују традиционалне дефиниције медија и новинарства у 21. веку. Медије данас истовремено користимо и учествујемо у њиховом деловању, стварајући сопствене медијске садржаје – аудио, видео, текст и фотографије.

Информације од јавног значаја власништво су грађана и они имају право да им неометано приступају. Право на слободу информисања грађанима треба да обезбеде добављачи информација – медији, интернет, архиви, библиотеке итд.

Једна од највећих хуманистичких вредности слободе изражавања је подстицање грађана да развију искрен осећај припадности и свест о могућности доприноса својој заједници и друштву у целини. Право на слободу изражавања обезбеђује обичним грађанима могућност да се баве друштвеним темама, изражавају различито мишљење и активно партиципирају у грађанском друштву.

Медији представљају посреднике између политике и грађана, средство путем којег политичке групе и појединци шаљу поруке креиране са одређеним циљем. Начин на који одређени медиј организује, селектује и емитује информације о политичким догађајима и чиниоцима назива се уређивачка политика.

Владе, политичари и невладине организације такође користе стратегије оглашавања, трудећи се да промовишу и задобију подршку за своје политичке програме, као и да креирају/поправе сопствену слику у јавности.

Медијска политика се детаљније бави правилима по којима ће произвођачи садржаја своје производе обликовати, а затим и дистрибуирати својим потрошачима – публици. Медијска политика се дефинише на националном нивоу. Она регулише рад медија у оквиру једне државе и мора бити усаглашена са међународно прихваћеним принципима и правилима.